Sve o zarezu: kada se stavlja i kada ne

Zarez — mali znak, veliki značaj

Zarez je najčešći i najproblematičniji interpunkcijski znak u srpskom jeziku. Pogrešno stavljen ili izostavljen zarez može potpuno promeniti značenje rečenice.

Kada se zarez STAVLJA

1. Ispred suprotnih veznika

Ispred veznika ali, nego, već, međutim, ipak zarez je obavezan:

• Došao sam, ali kasno.
• Nije glup, nego lenj.
• Ne trčim, već hodam.

2. Kod nabrajanja

Između delova u nabrajanju stavlja se zarez:

• Kupio sam hleb, mleko, jaja i sir.

Obratite pažnju: ispred poslednjeg člana sa veznikom „i" — bez zareza.

3. Kod vokativa

Kad se neko oslovljava, zarez je obavezan:

• Marko, dođi ovamo!
• Dođi, druže, da popričamo.
• Učitelju, imam pitanje.

4. Kod apozicije

Apozicija se odvaja zarezima:

• Beograd, glavni grad Srbije, leži na ušću Save u Dunav.

5. U složenim rečenicama sa zavisnim klauzama

• Kad je stigla, svi su ćutali.
• Ako bude padala kiša, ostajemo kući.

Kada se zarez NE STAVLJA

1. Ispred sastavnih veznika „i", „pa", „te", „ni", „niti"

• Stigao je i seo.
• Niti jede niti pije.

2. Između subjekta i predikata

• ❌ Marko, je otišao.
• ✅ Marko je otišao.

3. Ispred „da" u dopunskim rečenicama

• ✅ Želim da učim.
• ❌ Želim, da učim.

Česte greške sa zarezom

| Pogrešno | Pravilno |
|----------|----------|
| On je rekao, da dolazi. | On je rekao da dolazi. |
| Kupio sam hleb mleko i jaja. | Kupio sam hleb, mleko i jaja. |
| Dođi Marko ovamo. | Dođi, Marko, ovamo. |

Zaključak

Kada ste u nedoumici, čitajte rečenicu naglas. Tamo gde prirodno napravite pauzu — verovatno treba zarez.